Anemija je stanje sniženih vrednosti hemoglobina (Hgb). Referentne vrednosti za negravidnu (netrudnu) populaciju jesu 140 (+/- 20) g/L. Međutim, zbog hemodilucije koja se dešava u drugoj polovini trudnoće (pojednostavljeno receno –  “razređjenje“ krvi koje se dešava zbog neproporcionalno veće produkcije plazme  u odnosu na uobličajene elemente krvi) normalne vrednosti u trudnoci se razlikuju od negravidnog stanja . U prvom i trećem trimestru “normalnim“  smatramo  sve vrednosti iznad 110 g/L, dok u drugom trimestru  “normalnim“ smatramo sve vrednosti iznad 105g/L.

Ostali  uzroci anemije u trudnoci su nedostatak gvožđa (smanjen unos, loša  apsorpcija ili povećan gubitak), nedostatak vitamina B12, nedostatak folne kiseline, urođene ili stečene bolesti eritrocita i hemoglobina (hemoglobinopatije), višeplodne trudnoće, male pauze između trudnoća, anemija pre trudnoće, bolesti bubrega, bolesti jetre, gestacione trofoblastne bolesti, krvarenje iz gastrointestinalnog trakta (najcesće hemoroida) ,Rh imunizacija, hronične infekcije, autoimune bolesti.

Po statistici Svetske zdravstvene organizacije stvarno anemično je 20-52% trudnica, sto ovaj problem svrstava u jedan od najčešćih problema u trudnoći.

U samom početku  teško je dijagnostikovati anemiju, sve dok se ne uradi krvna slika. Simptomi trudnoće (ubrzan rad srca, ubrzano disanje, zamaranje, slabost) podsećaju na znake anemije.

 U cilju dijagnostike, osim krvne slike, moguće je uraditi i dodatne analize: nivo Fe i feritina u serumu, TIBC, nivo vitamina B12 i folata u krvi kao i periferni razmaz krvi.

Šta trudnica može da uradi kako bi se osećala bolje ?

Korekcija ishrane – hrana je najbolji izvor gvožđa. Ukoliko je trudnica ušla u trudnoću sa dobrom krvnom slikom i adekvatnim nivoom gvožđa, pravilna ishrana tokom trudnoće je sasvim dovoljna. Namirnice bogate gvožđem su:

• crvena mesa, pileće i ćureće belo meso i riba odličan su izvor gvožđa i folne kiseline
• tamnozeleno lisnato povrće (brokoli, kelj), peršun i kopriva su takođe dobri izvori gvožđa.
• Preporučuju se integralni hleb, suvo voće (grožđe, smokve, kajsije i šljive) i avokado
• Folna kiselina se nalazi u lososu, lisnatom zelenom povrću, pasulju, brokoliju, blitvi, špargli i
  citrusnom voću.
• Vitamina B ima ponajviše u jajima (žumance ) i orasima
• Vitamin C pomaže resorpciju gvožđa, te treba konzumirati citrusno voće, povrće i krompir

Šta je osnova terapije, ukoliko korekcija ishrane ne pomaže ?

Ukoliko se tokom trudnoće iskažu znaci anemije, neophodna je terapija. Dnevna nadoknada gvožđa iznosi 60–120 mg. Preparati gvožđa se mogu uzimati u obliku tableta / kapsula ili u tečnom (ampuliranom) obliku.

Neželjeni efekti unosa preparata gvožđa podrazumevaju probleme sa stolicom (opstipacija ili dijareja, tamnije prebojena stolica), bol u želucu kao i tamnija prebojenost zuba. Ovo se može izbeći uzimanjem gvožđa u toku ili neposredno nakon obroka, i postupnim povećanjem doze.

Potrebno je uraditi kontrolnu krvnu sliku nakon tri nedelje korišćenja preparata gvožđa  kako bi se procenio efekat delovanja. Očekivani rast hemoglobina je 0.5-1 g / nedeljno.

Kod težih formi anemije pribegava se ampuliranoj terapiji (koja se primenjuje u ambulantnim/hospitalnim uslovima) intramuskularnim ili intravenskim putem. Transfuzija krvi u trudnoći je relativno retka i rezervisana za najteže oblike anemije.

Veoma je važno sa terapijom početi što ranije  kako se težina i dužina trajanja anemije ne bi odrazili na zdravlje majke i na plod, i kako bi trudnica spremno ušla u porođaj, koji sam po sebi nosi određeni gubitak krvi.