Dijagnostika – Aberantna desna subklavijalna arterija (ARSA)

Šta je potrebno da znate, šta je potrebno da pitate.

Šta je aberantna desna subklavijalna arterija (ARSA)?

ARSA je relativno uobičajena varijanta krvnih sudova luka aorte. Aorta je jedan od velikih krvnih sudova koji iz srca snabdeva glavu i telo krvlju koja je bogata kiseonikom. Kako aorta izlazi iz srca ona pokreće krv ka glavi, zatim formira luk aorte nakon čega se spušta dole ka grudima i abdomenu. Kod većine ljudi, tri krvna suda se granaju iz luka aorte i idu ka glavi, vratu i rukama. Obično, desna subklavijalna arterija dolazi iz jednog od ovih (uobičajenih) krvnih sudova. Kada iz luka aorte polazi i četvti krvni sud – radi se o aberantoj desnoj subklavijalnoj arteriji (ARSA). Tačna učestalost ARSA-e nije poznata ali se smatra da se javlja kod 0.5-1.5 % zdrave ljudske populacije. Obično se spušta iza traheje (dušnika) i jednjaka i kreće ka desnom ramenu i ruci. 

Kako se ARSA dogodi?

Tokom embrionalnog razvoja (prvih nedelja života u materici), dok se razvija složena anatomija srca i krvnih sudova, određeni sudovi koji počinju kao parovi, srastaju, dok ostali nestaju. Kod ARSA uobičajeni obrazac razvoja se neznatno promenio, sprečavajući tipično formiranje tri krvna suda.  Ovo vodi do toga da postoje četiri grane umesto tri (što bi bilo  normalno),  koje nastaju iz levog aortnog luka. Jedna od te četiri grane je aberantna desna arterija subklavia (ARSA).

Na koji način su hromozomi povezani sa ARSA?

U hromozomima se čuva većina naših genetskih informacija. Obično imamo 46 hromozoma koji se podudaraju u parovima: 23 od jednog roditelja i 23 od drugog roditelja. Na primer, osobe sa Daunovim sindromom imaju jedan dodatni hromozom na 21. paru. Osobe sa Di George sindromom imaju promenu u informacijama jednog od hromozoma pod brojem 22. Ova stanja se mnogo češće viđaju kod beba koje imaju ARSA: smatra se da se ARSA viđa u oko 30 % beba sa Daunovim sindromom (trizomija 21), u oko 18 % beba sa Edwardsovim sindromom (trizomija 18), i u oko 8% beba sa ostalim hromozomsim defektima.

Da li treba da uradim više testova?

Kada se ARSA identifikuje tokom pregleda, vaš lekar može da vas uputi na ciljani pregled bebine anatomije, posebno srca i krvnih sudova (ekspertski ultrazvuk sa fetalnom ehokardiografijom). Ako je ARSA izolovana pojava i nema drugih anatomskih nedostataka ili markera koji su identifikovani, verovatno Vam neće biti potrebno neko dodatno testiranje. Ipak, ako su drugi ultrazvučni markeri registrovani, možete biti upućeni na genetsko savetovanje i genetsko testiranje, da bi se isključile moguće hromozomske aberacije/anomalije kod vaše bebe (gore navedeni Daunov sindrom, Di George sindrom, Edwards sindrom i sl…).  

Plan pristupa u Vašem slučaju bi zavisio od nekoliko faktora, uključujući vaše godište, nedelju trudnoće kada je ARSA dijagnostikovana i rezultate prethodnih testova koje ste uradili.

Na šta treba paziti tokom trudnoće?

Ako je ARSA izolovana, ostatak kontrola tokom trudnoće će se najverovatnije nastaviti kao što je planirano. 

Šta ARSA znači za moju bebu kada se rodi?

Većina ljudi sa ARSA nema nikakve simptome, i najčešće nisu svesni da imaju ovu varijantu. Sam po sebi, ARSA nije mnogo zabrinjavajući nalaz. Ako je ARSA izolovana, vaš lekar ili bebin pedijatar vas može savetovati na šta da obratite pažnju kod vaše bebe. U nekim slučajevima dodatni krvni sud bi mogao da pritiska traheju (dušnik) ili jednjak i stvori probleme sa disanjem ili gutanjem. Ako je ARSA pronađena u vezi sa drugim anatomskim ili hromozomskim nalazima, lekar-specijalista sa kojim se konsultujete, sa Vama može da prodiskutuje o bebinoj ličnoj prognozi u smislu tih nalaza. Svaka beba je posebna. 

Da li će se to ponoviti?

Deluje da postoji genetska komponenta ARSA. Genetsko savetovanje može pomoći da se odredi Vaš lični rizik ponavljanja koji zavisi od toga da li je pre svega uzrok ARSA pronađen, kao i od vašeg godišta i ostalih faktora.

Koja druga pitanja bi trebalo da postavim?

Možete pitati vašeg lekara ova pitanja u vezi sa trudnoćom:

• Da li je ARSA izolovana?
• Da li se bilo koje druge anatomske mane ili markeri hromozomopatija vide tokom ultrazvučnog pregleda?
• Da li treba da imam genetsko savetovanje ili uradim genetsko testiranje?
• Koliko često je potrebno da radim ultrazvučne preglede?
• Gde treba da se porodim?

Odricanje od odgovornosti

Sadržaj ovog letka/sajta je namenjen samo u svrhu opšteg informisanja. Nije namenjen da iznosi medicinske savete na koje bi trebalo da se oslanjate. Morate da pribavite profesionalni ili specijalizovani individualni medicinski savet koji se tiče vaše lične situacije pre nego što preduzmete ili se uzdržite od bilo koje akcije na osnovu sadržaja ovog letka/sajta. Imajući u vidu brzo napredovanje medicinske nauke i misli, mi ulažemo razumne napore da ažuriramo informacije na ovom letku/sajtu – ali  ne tvrdimo i ne garantujemo direktno niti se  podrazumeva, da je sadržaj ovog letka/sajta do krajnosti tačan, odnosno potpun.